Млинови за редукцију хладног трака
Тандем млин за хладно ваљање обично се састоји од три до пет постоља ваљака, од којих сваки смањује дебљину траке за око 20 до 40% тако да укупно смањење у једном пролазу може бити десет пута.
Одавно је познато да неке, ако не и већина, варијације у дебљини траке произведене у млину са хладном редукцијом потичу из процеса топлог ваљања. На пример, показало се да се у многим котуровима метала произведеним у хладном млину може идентификовати неколико тешких области које су резултат водено хлађених клизача у пећи за грејање плоча која претходи млину за вруће траке.
Први корак у контроли тандем млина је елиминисање варијација у дебљини улазне траке. Ако трака која улази у другу штанду млина има уједначену дебљину, онда је друга и све наредне штале потребно мало прилагођавања. Најбољи начин да се постигне потребно подешавање је да се примени аутоматска контрола шрафова на првом постољу. У овом тренутку челик је још увек релативно мекан и полако се креће тако да шрафови за млевење имају времена да делују.
Многи тандем млинови имају моторе са контактором са фиксном брзином и завртњем, али у најсавременијим постројењима вијчани мотори се активирају системима променљиве брзине који укључују ротационе или магнетне појачиваче. Такве биљке су погодне за брзу, прецизну контролу помоћу мерача.
Неколико варијабли је, у принципу, доступно контролору за примену корективних радњи; на пример подешавање завртња на сваком постољу и затезање између постоља. У пракси, све осим једне или две су унапред подешене, а мерачи дебљине су укључени само у затворену петљу да контролишу преостале једне или две варијабле. У САД је развијена метода која користи радиоизотопни инструмент након првог постоља за контролу вијака овог постоља и други мерач након последњег постоља за контролу напетости између постоља. Прва успешна инсталација са аутоматском контролом прве трибине извршена је 1953. године, а двострука контрола прве и последње трибине извршена је 1955. године.
